Mameći izazovi – dohrana 🙈 Kad, zašto, kako?

Za nas mame, od dana kada donesemo na svijet svoje malo čudo(vište), kreće jedna mrtva utrka nadmetanja. Dojenje i adaptirano, okreće li se na bok i vraća li se na leđa, ispravno nošenje beba i platnene pelene, sjedenje i puzanje, kašice i komadići itd itd… Lista je podugačka. Ne znam kada nadmetanje staje, vjerojatno nikad jer dan danas čujem mame kako se hvale ocjenama, nagradama i titulama. Idiotski je to, znam, ali tako je kako je.

Danas ćemo tipkati o dohrani. Nećemo o mom shamingu. Nećemo o glupim temama. Ne zanima me dajete li Bebivita, HiPP ili Frutek kašice. Koristite li moderna kuhala, kuhate li na pari ili pratite BLW metodu dohrane. Not my business. Neće ovo biti stručan tekst, niti ćemo se nadmetati čije dijete zdravije jede. Pisat ću vam o nama, o meni i mojoj maloj Lavici. Kada smo, zašto i kako započele dohranu. Ako budete imali pitanja, slobodno me potražite na Instagramu – rado ću vam na sva pitanja pokušati dati koliko toliko smisleni odgovor.

Spremite se, polijećemo!

Leona je krenula s dohranom sa 6 mjeseci. Do tada nije jela ništa osim cike. Ni Rižolino ni ostala Lina, ni žličicu ni komadić nečega. Nije ni pila vode, ni prokuhanu, ni iz boce, ni sa špine. Zašto? Jer pedijatri i SZO kažu da nije potrebno. Želudac nije spreman, bebama je dovoljno mlijeko, nebitno je l’ majčino ili adaptirano.

Toga sam se i držala. Ona je otvarala usta već s 5 mjeseci, kad bi mi nešto žvakali, ali ne jer je bila gladna nego jer je oponašala nas. To je sasvim normalna faza u razvoju. Nemojte taj signal krivo shvatiti, nema potrebe da se krenete maltretirati s kuhanjem prije vremena. Nakuhat ćete se, vjerujte mi. Nama je kužina u pogonu stalno. I nikad nije uredna. Prošla su ta vremena.

Kako sam ja pravi štreber, tako sam se učlanila u sve moguće grupe o dohrani i polajkala sve moguće profile mama kuharica, i naravno kupila knjigu ‘’Beba vođa dohrane’’. U toj knjizi je sve imalo smisla.

Sigurna sam da ste čuli za Montessori načela, kojima se zapravo potiče samostalnost djeteta. Pa tako funkcionira i BLW metoda dohrane. Obje metode uvažavaju djetetovu urođenu sposobnost da pronađe ono što mu treba (naravno, ako mu je nadohvat ruke) i kada mu treba, pa nema potrebe za prisilom. Bebi se dopušta da prehrambene sklonosti razvija vlastitim tempom.

Nećemo se lagati, ja jesam marljivo spremila tablicu dohrane kad je ona imala 5 mjeseci, i dosadno krenula s tikvicom, tikvom i batatom, od straha da bi joj ‘’teže’’ namirnice mogle naškoditi. Ali ponudila sam prutiće, ne kašice. Mišljenja sam da svaka mama treba sve ove internet informacije prilagoditi sebi, jer nismo svi isti, i nije svaka beba ista. Pa sam skoro mjesec dana kombinirala namirnice koje se nude u obliku kašica, samo u obliku prutića, kako bi Leona to sama uzela u ruku i odnijela do ustiju.

Funkcioniralo je. Jela je jako malo, ali to me nije brinulo. Količina je zapravo na početku dohrane nebitna, beba se uči na okuse i prilagođava želudac novoj hrani. Primijetit ćete to i po stolicama, koje bi bilo dobro pratiti.

Onda sam se u jednom trenutku ohrabrila. Metode beba – vođa dohrane nije komplicirana, zapravo je stvar u tome da je jednostavna i prirodna. Hranu poslužite na hranilici ili u tanjuru, uz to možete i ne morate bebi dati pribor (na početku jedu prstićima, kasnije sami ulove žlicu u ruke) i čašicu. Posebice ako je ljeto pa vam ne smeta tuširanje usred ručka.

Bebi se nude sve namirnice, no ništa joj se ne stavlja u usta. Jedino što beba NE jede su med i gljive, ostalo je sve dopušteno. Namirnice se ne nude po 2 do 3 dana, kao kod klasičnog pristupa dohrani. Zapravo beba, od samog početka, jede ono što i ostali ukućani. Preduvjet za to je da se obitelj hrani zdravo i raznoliko (dakle bez gotovih zamrznutih jela, masnih obroka, prejako začinjene hrane, previše slatkoga i sl.) te da se u obrocima vrlo oprezno dozira sol.
Važno je da beba sjedi (ne brinite se ako se beba nije još posjela, tih 10ak minuta u hranilici nisu problem) jer ako se dogodi da se beba zagrcne, lakše će iskašljati hranu. I bez brige: beba se nije „skoro ugušila“, već je prirođenim mehanizmom spriječila hranu da dospije u dušnik. Imali smo mi svoju epizodu s kruškom, i naravno da sam se uplašila, ali izbacila je komadić u roku od par sekundica. No, za svaki slučaj, na YouTube-u možete pronaći videozapise koji vam detaljno objašnjavaju kako postupiti ako se beba krene gušiti. To je dobro znati, generalno, nevezano samo za BLW metodu.
Namirnice treba rezati tako da ih beba može uzeti u ruku. Najbolje je rezati hranu na komade koji još malo vire van kada ih beba obuhvati svojom šakom. Kako ja to laički nazivam, prutići. Zrna kukuruza, grašak i sve druge sitne namirnice beba će moći uhvatiti tek s otprilike navršenih 9 mjeseci (kada razvije pincetni hvat).
Bebi treba ponuditi različite zdrave namirnice. Ne trebaju to biti velike porcije, važno je da im je sadržaj raznolik. Beba će sama odlučiti hoće li što pojesti i koliko čega će pojesti. Važno je da budete strpljivi. Bit će tu hrane po bebi, po vama, po psu, po podu, po zidu. Bilo je dana kada sam ispod tuša prala i Leonu, i hranilicu i psa. Ne istovremeno.
Ova metoda dohrane je zapravo dosta zabavna, pečete zdrave muffine i palačinke, otkrivate nove namirnice, igrate se s oblicima. Igrate se. Igrate se i vi i beba, jer beba upravo kroz igru i uči.

Uglavnom da rekapituliramo, ja sam sa Leoninih 7 mj (možda čak i nešto ranije) odbacila apsolutno sve tablice i ‘’uvela’’ sve moguće namirnice i recepte. Baby pizza, baby soparnik, baby Bolognese, baby musaka, baby palačinke. Pazila sam da koristim pir, zob, heljdu, kvinoju i slične žitarice, puno voća i povrća, frišku ribu i meso.

Leona najviše od svega voli paštu sa šalšom. Danas ima 15 mj i veliki je gurman. Voli jesti. Ne znam je l’ do BLW metode ili do genetike. Bira. Neke stvari danas ne voli, sutra voli. Sve je to ok, važno je da papa zdravo i raznovrsno.

Raspisala sam se, ali sigurno sam nešto zaboravila, kako to već biva sa mnom i s mojim tekstovima. Tko pita ne skita, pa slobodno pišite. I ne, ako dajete kašice, ne radite ništa krivo, svatko bira ono što misli da je najbolje za njega i bebu. Mislim da većina i dalje bira kašice iz nekakvog straha, ali koji put odluku trebamo prepustiti našim malim vođama!

Sretno s dohranom svima koji kreću u ovu novu pustolovinu 🙂

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s